После кише. Брзаци.
Корачам шумом.
Плоде се птице шареног перја.
Бео звук продире у небо.
Поток клистира облутак.
Сфинктер у облутку подрхтава.
Мука меса у облутку подрхтава.
Док љуља се ветар,
на наличје окренуто сунце преплављује поље –
за тренутак, очињи вид бива прозорљив.
Ветар ми дошаптава.
„А кад бих само имао ту светлосну дрогу,
видео би ти и ровца
како иде преко воде.“
Ти драги, глупи ветре!
Ви лажљиве, широке груди!